Koncept i Istorija

Iaido

Iaidō (居合道) je japanska borilačka veština koja usaglašava glatke, kontrolisane pokrete izvlačenja mača iz korica, blokiranja i zasecanja protivnika, uklanjanja krvi sa oštrice a zatim vraćanja mača u korice. Učenje Iaido-a započinje se sa drvenim mačem (Bokken) u zavisnosti od stila učenja odredjenog Instruktora. Mnogi od onih koji studiraju Iaido koriste nenaoštrene mačeve (Iaito). Napredni studenti Iaido-a koriste oštre mačeve poznatije kao Katane ili Shinken.

Iaidō uči korišćenju oštrih metalni mačeva te je skoro u potpunosti zasnovan na učenju formi (kata). Učešće više osoba u formi postoje u okviru nekih oblika Iaido-a. Iaidōka (osoba koja studira Iaidō) će obično koristiti, za takve prilike, Bokken (drveni mač).

Iaidō ne uključuje direktni kontakt ili sparing bilo koje vrste. Zbog svog netakmičarskog aspekta, naglasak u Iaido-u je na preciznosti, kontroli, tečnim kretanjem, zbog čega se ponekad naziva i “pokretni Zen”. Iaidō se u svetu studira u Dođo-ima (klubovima) koji takođe uče Kendo, ili Aikido.

---

Poreklo

Reč Iaidō se približno prevodi na engleski jezik kao "the way of mental presence and immediate reaction." (nacin mentalnog prisustva i reakcija). U knjizi “Bugei Ryuha Daijiten” - (武芸流派大事典 ili “Enciklopedija skola borilackih vestina” katalog Koryu Bujutsu-starih škola i Gendai Budo-novih škola), objavljena 1963 god. od autora Watatani Kiyoshi i Yamada Tadashi, osnivanje i prodornost Iaidō-a kao i popularizacija ove veštine u ranom 16. veku pripisuje se Hayashizaki Jinsuke (Minamoto no) Shigenobu-u. Veština je danas široko rasprostranjena i poznata kao Iaidō. Međutim, oko jednog veka pre njegovog rođenja, dinamička veština Iaijutsu-a je razvijena od strane Iiezasa Ienao (c.1387–c.1488), osnivača Tenshin Shōden Katori Shintō-ryū škole . Iaido ne treba mešati sa Kendo-om ili Kenjutsu-om.

Učenje Kendo-a ne uključuje potezanje i izvlačenje mača. Glavno oružje koje se koristi u kendo-u je Shinai (fleksibilni mač izradjen od pritki bambusa) koji ne koristi korice. Kendo se vežba u paru,  sa punim kontaktom tokom treninga ili u obliku formi/kata. Kenjutsu se generalno vežba sa partnerom u obliku unapred određenih pokreta napada/odbrane i često ne sadrži pokrete potezanja i izvlačenja mača. Iaidō se često koristi kao sinonim za Battōjutsu, doslovno znači “tehnika potezanja mača”. Battōjutsu je istorijski (oko 15. veka) termin koji obuhvata i vežbanje potezanja mača i sečenja (tameshigiri). Termin Iaijutsu (居合術) postaje dominantan kasnije (oko 17. veka) i trenutni termin-Iaidō je, zbog opšteg trenda (koji proističe iz Gendai Budō – novih škola), zamenio sufiks –jutsu sa sufiksom –do u japanskim borilačkim veštinama kako bi se naglasila filozofska ili duhovna komponenta. U savremenoj upotrebi veština Battōjutsu se fokusira na tehnike sečenja  sa  pojedinačnim vežbanjem koja počinjuci sa ''mačem u koricama'' (potezanjem).

Iaidō forme (kate) izvode se pojedinačno protiv jednog ili više imaginarnih protivnika. Neke tradicionalne Iaidō škole, međutim, uključuju izvođenje kata u parovima. Neki stilovi i škole, takođe, ne praktikuju Tameshigiri (tehniku sečenja). Primarni naglasak u  Iaidō-u je na psihološko stanje prisutnosti (居). Sekundarni naglasak je na potezanju mača i reagovanje na iznenadni napad najbrže što je moguće (合).

Startne pozicije mogu varirati od borbenog položaja ili od svakodnevnog sedećeg ili stojećeg položaja. Sposobnost da se brzo reaguje iz različitih pozicija je smatran od suštinske važnosti za Samuraja (侍). Veoma važan deo Iaidō-a, je Nukitsuke ili “život Iai-a”. To označava veoma brz zasek potezanjem mača iz korica postignut povlačenjem korica unazad u saya biki poziciju. Oštrica može biti dovedena i upotrebljena u veoma brzom Nukitsuke  pokretu sečenja.

---

Istorija Iaidō –a

Tenshin Shōden Katori Shintō-ryū (天真正伝香取神道流) uključuje Iaijutsu u nastavni plan i program u 15. veku. Prve škole posvećene isključivo potezanju mača pojavile su se u toku kasnog 16. ili početkom 17. veka. Hayashizaki Jinsuke Minamoto no Shigenobu (林崎甚助重信) (1546–1621) se generalno pripisuje da je tvorac prve škole koja je posvećena potezanju mača. Malo se zna o njegovom životu, neki vodeći naučnici sumnjaju u njegovo postojanje kao stvarna istorijska ličnost.

Dve najveće škole mačevanja (Iaidō-a) koje se praktikuju danas su Musō Shinden-ryū (夢想神伝流) i Musō Jikiden Eishin-ryū (無雙直傳英信流). Obe škole poreklo svog postojanja vode od Hayashizaki Jinsuke Shigenobu-a. Pre Nakayama Hakudo (1873?-1958) koji je iskovao reč Iaidō početkom 20. veka, razna druga imena, kao sto su battō, battōjutsu, ili saya-no-uchi su bila u upotrebi. Iaidō je uobičajeni termin koji se odnosi na moderno samousavršavanje orijentisanog oblika koje podučava Japanska Kendo Federacija (AJKF- All Japan Kendo Federation), dok se termin Iaijutsu koristi među nekim starijim (koryū) borbenim tehnikama.

---

Seitei Iaidō

Seitei Iaidō (制定) ili Zen Nippon Kendo Renmei Iaidō je Iaidō stil Japanske Kendo Federacije (AJKF, Zen Nippon Kendo Renmei ili ZNKR). Dvanaest Seitei Iaidō formi/kata (seitei-gata) sada su standardizovane za obuku, unapređenje i širenje Iaidō-a u okviru Kendo federacija. Iako se u svim Dođo-ima ne vežba  seitei Iaidō, AJKF ih koristi kao standard za polaganja za zvanja i shiai (takmičenja). Kao rezultat toga, Seitei Iaidō je postao najšire priznata forma Iaidō-a u Japanu i ostatku sveta.

---

Tōhō Iaido

Japanska Iaido Federacija (ZNIR, Zen Nihon Iaidō Renmei, osnovana 1948) ima set od pet iaidō formi/kata, Tōhō Iaido. Ovo je u suštini ZNIR ekvivalent setu Seitei Iaidō-a (AJKF). Ovih pet formi/kata su iz pet različitih glavnih Iaidō škola.

-Maegiri - Musō Jikiden Eishin-ryū

-Zengogiri - Mugai-ryū

-Kiriage - Shindō Munen-ryū

-Shihôgiri - Suiō-ryū

-Kissakigaeshi - Hoki-ryū

---

Period klasičnog Iaidō-a

Iako postoji širok spektar koryū-a ili klasičnog Iaidō-a (ili Iaijutsu) koji se vežbaju u Japanu, dva najpopularnija klasična stila Iaidō-a koji se vežbaju širom sveta su  Musō Jikiden Eishin-ryū i Musō Shinden-ryū. Veoma snažno liče jedan na drugi jer su razgranati iz jednog stila negde u 18. veku, pod Sensei-em (učiteljem) Ōguro Motoemon Kiyokatsu. Posle Sensei Ōguro-a pojavile su se dve struje koje su formirane na filozofskim razlikama između dva studenta učitelja Ōguro-a: Shimomura-ha i Tanimura-ha ogranci, Jedan oganak je vodio Matsuyoshi Teisuke Hisanari, a sa druge strane Hayashi Masu no Jō Masanari, koji je postao dvanaesti sōke.

Ova dva ogranka ce koegzistirati mnogo godina sve dok Musō Jikiden Eishin-ryū zvanično nije nastao početkom 20. veka na inicijativu  Ōe Masamichi Shikei, 17-og upravitelja  Musō Jikiden Eishin-ryū. Pred njegovu smrt 1927, Ōe će okupiti stilove Tanimura-ha, Hasegawa Eishin-ryū i Ōmori-ryū u formu koju danas znamo kao Musō Jikiden Eishin-ryū.



Nakayama Hakudō Sensei



Shimomura-ha je održao svoje glavne učitelje i filozofiju mnogo godina, ali će vremenom nestati. Poslednji  Shimomura-ha (potvrđeni) učitelj  Nakayama Hakudō koji se smatra 16-im glavni učiteljem, stvorio je novu umetnost Iai-a nazvanu Musō Shinden Battōjutsu pod uticajem svog učenja u Shimomura-ha, pridodao je takođe elemente iz drugih Iai-umetnosti. Nije poznato da je Nakayama Hakudō preneo izvorno učenje, i u potpunoj formi, Shimomura-ha na svoje studente i na taj način može se tvrditi da  Shimomura-ha više ne postoji kao poseban entitet. Neki elementi su opstali i preneli se u ono što će kasnije postati Musō Shinden-ryū. Jedna od razlika između dve škole se može videti u Nōtō –u (način vraćanja mača u korice/Saya). U Shinden-u, ceo Nōtō se vrši u horizontalnoj ravni, odnosno mač je pljoštimice paralelan sa podom. U Musō Jikiden Eishin-ryū-u pljoštimična strana mača je rotirana za 45º vertikalno u odnosu na pod do samog završetka Nōtō-a.

Još jedan stil Iaidō-a je  Mugai-ryū. Mugai-ryū je nekada bio jedan od najpoznatijih stilova u Japanu u Edo-jidai (Edoo period) razvijen je pod jakim uticajem Zen-a i karakterišu ga kratki, direktni pokreti. Chiburi (otresanje krvi sa oštrice), naprimer, vrši se sa mnogo manje pokreta nego u drugim stilovima i uopšte se ne koristi u  Suwari Waza-ma (  Goyo i Goka kata setovima). Pošto je razvijen u 1697 od strane Tsuji Gettan

Sukemochi (ili Sukeshige), koji je praktikovao Zen te tako i sam stil ima duboke veze sa Zen Budizmom.

Originalni stil kreiran od strane Tsuji Gettan Sukemochi je Kenjutsu škola, pre nego Iai. Današnji Mugai-ryū Iaidō uspostavio je Takahashi Hachisuke Mitsusuke i njegov mlađi brat Hidezu sredinom Edo perioda. Oni su proučavali stil koji se naziva Jikyo-ryu pod rukovodstvom pete generacije učitelja Yamamura Masashige. U naprednim tehnikama/waza, pod nazivom  Naiden,  nalazi se forma koja se pripisuje Gettan-u lično, fokus je na tehnici koja neutrališe Sakki (ubilačko raspoloženje) protivnika.



Danas, širom Japana postoji nekoliko odvojenih klanova Mugai-ryū škole. Poslednji Sōke glavne linije bio je Nakagawa Shiryo Shinichi koji nije imenovao naslednika nakon njegove smrti 1984. Snimljeno je nekoliko popularnih filmova karakterišući  Mugai-ryū, uključujući i poslednji film Akira Kurosawe - Ame Agaru. Na sličan način se može upoznati i Suiō-ryū stil popularnog kraljevskog dželata Ogami Ittō-a koji je navodno koristio Suiō-ryū stil u seriji “Lone Wolf and Cub”.



Postoji nekoliko ogranaka Musō Jikiden Eishin-ryū (MJER) koji se vezbaju danas. Razlicite organizacije Iaidō-a su izdvojile razlicite ljude kao svoje Sōke (glavne ucitelje) jedna od osoba koje se smatra za Sōke-a MJER Iaijutsu je Miura Takeyuki Hidefusa, koji ima 9DAN u MJER. Velika Japanska Iaidō Federacija (Dai Nippon Iaido Renmei) priznaje Ajisai Hirai (9th Dan Hanshi) kao 22. Sōke-a MJER. Postoje nekoliko sacuvanih linija koji prenose Musō Shinden-ryū. Jedna od njih priznaje Mitsuzuka Takeshi-a kao Sōke-a, dok drugi (oni koji su povezani sa Nippon Iaido Kyokai) smatraju Takada Gakudō-a kao svog glavnog ucitelja.

U Japanskoj Kendo Federaciji (AJKF) ili Zen Nippon Kendo Renmei (ZNKR) postoje dve linije koje predstavljaju Musō skolu. U Japanskoj Iaido Federaciji (ZNIR) ili Zen Niippon Iaidō Renmei, 21. Sōke (21 priznati ucitelj od strane ZNIR) za Musō Jikiden Eishin-ryū je Fukui Torao, (preminuo 2001). 22. Sōke je Ikeda Takashi Seikō, (10 Dan Hanshi). Poslednji Sōke za Musō Shinden-ryū je Nakayama Hakudō bez zvanicnog naslednika.

---

Moderni Iai/battō

Noviji stil Iaijutsu-a je Toyama-ryū battōjutsu. Ovaj stil potice iz kasnog 19. veka, sluzio je za obuku oficira u II Svetskom ratu. Razlicit je od starijih stilova u tome sto se tehnike izvode samo iz stojeceg stava. Toyama-ryū pociva na osnovama Nakamura-ryū koje je stvorio Nakamura Taizaburo, ukljucujuci  nōtō (vracanje maca u korice) i kamae (pocetni stav) iz starijih Koryū-a (Skola), posebno Ōmori-ryū. Proslo je dosta vremena od kada neka skola ima takmicenje sa ostrim macevima-Shinken, stoga se ne moze reci da su tradicionalne  skole superiornije u odnosu na moderne, ili obrnuto u konacnom ispitu.